Константин Велики је био римски цар у периоду од 312. до 337. године. Црква га због заслуга за хришћанство слави и назива „Равноапостолским“.

Константин Велики је рођен око 274.године у Нишу. Био је син цара Констанција Хлора и царице Јелене за коју се верује да је пронашла остатке крста на којем је разапет Исус Христ.   Константин је дошао на власт после повлачења цара Диоклецијана у време тетрархије. За пуну власт се изборио после победе над супарником Максенцијем у бици код Милвијског моста у Риму 312.године. Према легенди Константин је уочи битке уснио крст са исписаним речима „Овим побеђуј!“ и од тада се почео преобраћати у хришћанина.

Константин Велики је 313.године издао Милански едикт којим је хришћанство постало слободна и равноправна вера са старом римском религијом. Помогао је сазивање и учествовао је у раду Првог васељенског сабора у Никеји 325.године. Спровео је реформе у војсци,финансијама и администрацији римске државе. На рушевинама старе грчке колоније Византа подигао је нови град Константинопољ који је 330.године постао престоница царства.

Константин је умро 337.године у близини Никомедије. Српска православна црква га слави 21.маја по црквеном (јулијанском календару) односно 3.јуна по новом календару.