15

 

Победе српске војске 1914.године биле су веома значајне. Међутим, било је јасно да то неће бити крај борби. Почетком 1915.године априла , после Лондонског уговора Италија улази у рат на страни Антанте. Бугари су све договорили да уђу у рат на страни Централних сила кад зато буде прилика. Све је то утицало на даљи ток рата у Србији.

После пораза на Колубари Оскар Пођорек је смењен и пензионисан, а на његово место ,за команданта Аустроугарске балканске армије долази немачки фелдмаршал Август фон Макензен и та армија бива попуњена и немачким војницима.

Напад аутроугарске балканске и немачке 11.армије почео је 6.октобра 1915.године.  Око 500 000 војника напало је Србију. Српска војска није могла да прихвати борбу јер је непријатељ био надмоћнији и у људству и у опреми. Да не би пали у ропство и капитулирали ,Српска врховна команда и влада доносе одлуку да се долином Мораве  и Вардара повуку ка Грчкој и тамо сачекају помоћ Антанте ( већ је био отворен солунски фронт после неуспеле Дарданелске операције септембар 1915-јануар 1916. године) .

Тај план није могао да се спроведе јер је 15.октобра без објаве рата бугарска војска ушла на територију Србије и тако ступила у рат на страни Централних сила.

Српска влада доноси одлуку да се повлачење настави и то тежим путем преко Косова,Метохије,Црне Горе, северне Албаније. Тако је отпочела такозвана  Албанска голгота.

povlacenje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.