nis

 

После  успеха на почетку рата, српска влада је објавила свој ратни циљ. Тај документ је познат као Нишка декларација а усвојила га је народна скупштина 7.децембра 1914. године у Нишу који је тада био ратна престоница Србије. У декларацији се између осталог каже да је ратни циљ Србије “ослобођење и уједињење све наше неслободне браће(Срби,Хрвати,Словенци)”.

На доношење ове декларације утицали су бројна међународна дешавања (преговори Антанте и Италије,припрема Бугарске да уђе у рат…). Ове ратне циљеве Србије чланице Антане нису одмах прихватиле( тек почетком 1918.)

Изворни текст Нишке декларације гласи:

Декларација Краљевске владе од 7. децембра 1914.

Влади је част изаћи пред Народно Представништво с овом изјавом:
Она је образована с циљем да се у њеном саставу оличи и до краја ове велике кризе оличава јединство вољâ, снагâ и циљевâ наше земље. Уверена у поверење Народне Скупштине, докле год све своје силе ставља у службу велике ствари Српске Државе и Српско-Хравтског и Словеначког Племена. Влада сматра за своју прву дужност да се с бескрајним поштовањем поклони пред светлим жрвтвама храбро и вољно принесеним на олтар Отаџбине. Целој пак српској војсци и свима у њој, од оних који воде и командују до редова на предстражама, шаље изразе својег поверења, дивљења и захвалности за напоре које чине и жртве које за Отаџбину подносе.
Наша млада и мала војска, чувајући леп глас који је стекла лањске и преклањске године, стала је сад достојно уза славне, многомилионе и старе војске великих народа, наших савезника, који с нама заједно воде борбу за ствар правде и слободе. То нам је историјска тековина, чији ће се големи значај сагледати и правилно оценити истом на свршетку ових мучних ратних дана.
Уверена у решеност целога српскога народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, Влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судобоносним тренуцима једини задатак да обезбеди усшешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси.
У тој борби српски народ нема избора, јер се између смрти и живота не бира. Он је на њу принуђен и водиће је са онаком истом несаломном енергијом с каквом се пре сто година борио за свој Васкрс из косовске гробнице. Влада ће се трудити да буде веран израз те решености народне, и она ће, верна својим моћним и јуначким савезницима, с поверењем у будућност чекати час победе.
Влада зна за патње и терете које подноси војска и велики део народа, и чиниће све што је у људској снази да то олакша. Она ће предузимати, брзо и одлучно, све мере да снабдевање војске и нега рањеника буду све бољи, и ништа се у том погледу неће жалити. У споразуму с Вама, Господо Посланици, решиће се и мере којима ће се после рата олакшати народу да поврати своју истрошену снагу и среди своје имовно стање, а док је непријатељ још ту, она од свега срца шаље најбољој снази наше земље поклич:
Напред, с Божјом помоћу, на непријатеља, у борбу за слободу!
(Извор:vikisource)

875353-scs-kingdom-provinces-1920-1922-sr

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.