Први светски рат (тада назван Великим ратом) је у дотадашњој историји човечанства био највећи оружани сукоб.Трајао је четири године.У њему је учествовало 36 држава,око 70 милиона људи под оружјем,а од тога је више од 10 милиона погинуло.

УЗРОЦИ

Узроци рата су нерешени међународни односи крајем XIX и почетком XX века. После уједињења Италије 1870. и уједињења Немачке 1871.године настале су две нове државе које нису имале неко велико колонијално царство. Њима се придружила Аустроугарска и тако је настао савез такозваних млађих колонијалних сила које су желеле нову територијалну поделу света. Насупрот њима биле су такозване старије колонијалне силе (Француска,Велика Британија и Русија) које су већ имале своје колонијалне поседе и нису желеле ревизију. Тако су настале супротности између ових земаља. У том периоду ове државе су формирале два међусобно супротстављена савеза. Најпре је настао савез Централних сила (Тројни савез) који су чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија. Почетком XX века формиран је савез Антанта (Тројни споразум) у чији састав су улазиле Велика Британија, Француска и Русија.

Крајем XIX и почетком XX века биле су бројне кризе у међународним односима које су могле да доведу до сукоба измећу ових земаља (устанак у Македонији 1903.године,руско-јапански рат 1904/5.године, мароканске кризе 1906.и1911. године, анексиона криза 1907.године, балкански ратови 1912/13 године). До сукоба није дошло јер војне индустрије нису биле довољно развијене и није било наоружања за велики рат. Крајем 1913.и почетком 1914. године изгласани су војни кредити што је довело до развоја војне индустрије и производње оружја. Тиме су испуњени услови за почетак рата. Чекао се само повод.

 

ПОВОД

 

Непосредни повод за почетак рата био је сарајевски атентат на Видовдан, 28.јуна 1914. године. Тада је припадник организације „Млада Босна“ Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију . Аустроугарска је за припрему и органозовање атентата оптужила Србију, иако званична Србија са том револуционарном организацијом није имала никакве везе. Дана 23. јула 1914. године Србији је упућен ултиматум од стране Аустроугарске. У њему је између осталог тражено да аустроугарски полицијски органи врше истрагу о атентату на територији Србије, што би било мешање у сувереност државе. Какав је то био ултиматум говори и чињеница да је од Србије тражено да из уџбеника историје у школама избаци све негативне конотације о Аустроугарској.

Српска влада је пристала на све услове ултиматума сем оног који је задирао у суверенитет државе. Како Србија није дозволила аустроугарским истражитељима да спроводе истрагу на територији Србије, влада аустроугарске је сматрала да ултиматум није испуњен. Због тога је објавила рат Србији 28.јула 1914. године. Први пут у историји једна држава је другој објавила рат преко поште телеграмом.
Тако је атентат у Сарајеву искоришћен као дуго очекивани повод за почетак рата. У периоду од атентата 28.јуна па до објаве рата 28.јула била је жива дипломатска активност да се избегне рат (време познато као јулска криза).Међутим, оружје је победило дипломатију и 28.јула 1914. године почео је Велики рат.

 

СВЕТ  У РАТУ

Први светски рат је вођен између два савеза Антанте (Француска, Велика Британија, Русија) и Централних сила (Немачка, Аустроугарска) и њихових савезника.

После аустроугарске објаве рата Србији Русија је објавила мобилизацију крајем јула. На то је Немачка 1.августа објавила рат Русији а 3.августа и Француској. Како је Немачка напала Француску преко неутралне Белгије Велика Британија је убрзо објавила рат Немачкој. То је активирало систем савеза ,уследила је међусобна објава рата између држава и Европа се нашла у рату. Борбе су вођене на три фронта источном, западном и балканском (солунском). У рату су коришћена нова наоружања, тенкови, авиони, подморнице. Први пут је употребљен у борби бојни отров. Дипломатија је била активна и вођени су бројни преговори са државама да се прикључе једном од савеза уз добијање одређених територија, што ће се одразити на односе међу државама после рата.

У току четири године рата вођене су значајније борбе на реци Марни 1914.године, код Вердена , на реци Соми и поморска битка код Јитланда 1916. године. Улазак САД-а у рат априла 1917. године донео је предност Антанти,али крајем године, после октобарске револуције, Русија излази из рата па је ситуација у односима снага била иста као почетком 1917. године.

Августа 1918. године почела је офанзива Антанте на западном и Солунском фронту што је довело до капитулације Аустроугарске 3.новембра и Немачке 11.новембра 1918. године. То је означило крај рата. Победу су однеле чланице Антанте.