После  повлачења српске војске 1915.године  непријатељ је окупирао Србију. Почетком новембра1915.године Аустроугарска и Бугарска поделиле су територију Србије. Граница између окупационих зона ишла је долином Велике Мораве. Територије западно од  Мораве припале су Аустроугарској окупационој зони. Области источно од Мораве биле су у бугарској окупационој зони.

За време окупације, док је српска војска била на опоравку, ван домовине, али и у току Церске и Колубарске битке, Аусто-Угарска и Бугарска вршиле су бројна злодела над српским страновништвом. Убиства цивила, стараца, жена и деце, пљачка, терор, поништавање и одстранивање симбола српске националне свести били су свакодневна појава у време окупације о чему сведочи и амерички новинар Џон Рид у својим извештајима.

Положај цивила био је нарочито тежак у бугарској окупационој зони. Почетком 1917.године  Бугари су увели мобилизацију српских мушкараца за њихову војску. То је био непосредни повод за почетак Топличког устанка. Устанак је припреман и раније. План је био да се војно способно становништво које се није повукло из земље укључи у војне акције против Бугара. Њих су требали да предводе и организују искусни војници и комите из ранијих ратова.Предвиђено је да устанак буде у координацији са војним дејствима на солунском фронту и да се тако непријатељу зада пораз.