Солунски фронт је формиран после неуспеле Дарданелске операције крајем 1915.и почетком 1916.године. Простирао се  од албанске обале до реке Струме. Ту су се налазиле британске, француске, грчке а од јесени 1916.године и српске трупе. После борби на Кајмакчалану  фронт се стабилизовао и до друге половине 1918. године није било већих борби.

Почектком 1918.године  Антанта је одлучила да крајем августа и почетком септембра крене у офанзиву на свим фронтовима (западни и солунски –источни не постоји после изласка Русије из рата). Командант Антанте на солунском фронту био је генерал Франш д~Епере, а његов заменик регент Александар Карађорђевић.

После артиљеријске припреме која је трајала дан и ноћ, 15.септембра отпочео је пробој Солунског фронта. Током пробоја предњачила је српска војска. Српски војници су се сада, после три године изгнанства, нашли у својој држави. Желели су да ослободе све крајеве. Има сведочанстава да је српска пешадија силовито напредовала да их чак ни француска коњица није могла пратити.

До 1.новембра 1918.године,када су српске јединице ушле у Београд, територија Србије била је ослобођена. Тиме је завршен Први светски рат у Србији.

Пробој солунског фронта је довео до капитулације Бугарске 29.септембра, Турске 30.октобра , Аустроугрске 3.новембра и Немачке 11.новембра 1918.године , што је био и крај светског рата.

Победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила.Током рата изгубила је, процењује се, између                    1 100 000 и 1 300 000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације

Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919.године, изгубила 1 247 435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала почетком 1914. године.