После објаве рата Србији очекивао се напад Аустроугара. Граница између Србије и Аустроугарске била је на Сави и Дунаву одакле је Врховна команда српске војске очекивала главни удар и сходно томе распоредила своје армије. У српској војсци било је и другачијих ставова и мишљења да ће аустроугари напасти са запада преко Дрине из Босне.

Аустроугарска балканска армија под командом генерала Оскара Поћорека напала је Србију са запада, преко Дрине. Тамо је борбу могла да прихвати трећа армија и ужичка војска,па је морало да дође до промене положаја друге армије и чувеног марша од Аранђеловца до Шапца и Цера (Марш на Дрину). Одлучујући сукоб десио се на планини Церу у реону села Текериша од 16. до 24.августа 1914.године. Аустроугарска војска је била бројнија у односу на српску војску. Битка је почела изненада када су делови српске Комбиноване дивизије првог  позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Цера .Српска војска је победила на Церу а за то велике заслуге припадају генералу Степи Степановићу који је после ове битке добио чин војводе.

У току десетодневне церске битке српски губици су износили 3 000 мртвих и 15 000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8 000 мртвих војника, 30 000 рањених и 4 500 заробљених.

Победа на Церу је била прва велика победа српске војске над аустроугарском.