Двадесет седмог октобра обележава се годишњица ослобођења Свилајнца у Првом светском рату.

Током јесени 1915. године Србија је била окупирана од стране Аустро-Угарске и Бугарске. Непријатељска војска је ушла у Свилајнац 27.октобра 1915. године. Како је граница Аустро-Угарске и бугарске окупационе зоне била на Морави,Свилајнац је пао под бугарску окупацију. Наредне три године Бугари су управљали доњом Ресавом.

       Бугари формирају своју општинску власт која је имала суров однос према месном становништву.Реквирирана је стока,храна,интернирани су људи,жене, деца.Вршен је и процес бугаризације. Тако је у време окупације настава у школама на територији општине Свилајнац извођена на бугарском језику. У то време у Свилајнцу су радила четири разреда основне школе и један разред гимназије.

Свилајнац је ослобођен 27.октобра 1918.године када су српски и француски војници протерали део немачке 217.дивизије и ушли у град. Занимљива је чињеница да је Свилајнац на исти дан 27.октобра 1915.године окупиран,а да је тачно после три пуне године 27.октобра1918.године ослобођен.

У знак сећања на жртве у Првом светском рату, становници Свилајнца су 1926.године подигли споменик палим ратницима вароши Свилајнац у ратовима од 1912. до 1918.године. Овај споменик је познатији као споменик Мари Ресавкињи и састоји се од мермерног постамента на коме су урезана имена погинулих ратника са овог подручја и њихове фотографије. Споменик је оштећен током Другог светског рата, а поново је обновљен 1951. године.