После победе на Церу ,српска војска је наставила даље борбе. Чланице Антанте, на првом месту Русија, захтевале су да српска војска настави акције против аустроугарске војске  да би везала те јединице за балканско ратиште,пошто су аустроугари планирали да пребаце део својих јединица на источни фронт. Тако је отпочела такозвана Дринска битка.

Део прве српске армије прешао је Саву и ушао у Срем према Купинову.Део друге армије је бранио пределе око доњег тока Дрине. Део треће армије је био око  средњег тока Дрине,а ужичка војска је преко Вишеграда наступала у Босну.

После почетног успеха српске војске,дошло је до прегруписавања аустроугарске армије,која је добиа и појачање из унутрашњости монархије, па је српска војска морала да се повуче на територију Србије. Ту је око 20.септембра1914.године дошло до битке на Гучеву и Мачковом камену која је прерасла у позиционо ратовање на дугом фронту Шабац – Митровица – Лешница – Лозница – Крупањ – Љубовија – Бајина Башта – Вишеград.

За време борбе, код српске војске се осетила велика исцрпљеност у људству и опреми, јер регрути још нису били спремни за ратна дејства, а помоћ у опреми сваке врсте, поготово у артиљеријској муницији, која се очекивала сваког дана, да преко Солуна стигне из Француске, није пристизала.

Дринска битка се завршила наредбом српске врховне команде да се армије повуку ка Ваљеву,јер је пораз српске војске био неминован. То је био и увод у предстојећу колубарску битку. Дринска битка је трајала од 8. септембра до 26.октобра 1914.године.