Војвода Радомир Путник био је српски војвода и начелник Штаба Вховне команде у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Радомир Путник је рођен у Крагујевцу 24. јануара 1847. године.Завршио је Артиљеријску школу. У српском-турским ратовима (1876-1878) истакао се као комадант Руднчке бригаде, посебно приликом   ослобађња Ниша, Пирота и Врања.У Српском – бугарском рату 1885. био је начелник штаба Дунавске дивизије.Чин пуковника стекао је 1889. Године, а 1890 је постављен за начелника Главног генералштаба. Пензионисан је 1896.године због сумње да сарађуј са радикалима. После мајског преврата и доласка на престо Петра I Карађорђевића 1903.године реактивиран је,унапређен у чин генерала и постављен за начелника главног генералштаба. У првом балканском рату после победе српске војсе у Кумановској бици унапређен је у чин војводе. У Великом рату као начелник Штаба Врховне команде,после победа на церу и Колубари 1914.године, организовао је повлачење српске војске 1915/1916 године преко Албаније. У то врема тешко се разболео и 9.децембра 1915. Упућен је на лечење у Француску, где је после годину и по дана, умро 17.маја1917. у Ници. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима II-IV степена, Белим орлом III-IV реда,гранцуским орденом легије части II реда и другим бројним одликовањима. Мошти војводе Радомира Путника сахрањене су на Новом гробљу у Београду 6.новембра 1926. године.