Сваке године 1. маја обележава се међународни празник рада као успомена на 1.мај 1886.године када је дошло до демонстрација неколико десетина хиљада радника у Чикагу који су захтевали осмочасовно радно веме.

Положај радника био је веома тежак, посебно после прве индустријске револуције. Велики број радника је остао без посла јер су машине замениле људе. Они који су радили за тим машинама радили су у веома тешким условима. Радни дан је трајао 12 до 16 сати. Добијали су минималну надокнаду за рад. Живели су веома тешко. Нису имали пензију.Све је то утицало да радници почну да се организују у синдикате и међународна радничка удружења са циљем борбе за побољшање положаја.

Један од начина синдикалне борбе били су и штрајкови које су радници организовали. Тако је 1.маја 1886.године у Чикагу започео штрајк око 80 000 радника који су тражили скрађивање радног времена на 8 сати и побољшање услова рада. Штрајк је трајао неколико дана. Завршио се оружаним сукобом радника и полиције уз жртве на обе стране.

На конгресу Друге интернационале 1889.године одлучено је да се сваке године 1.мај обележава као дан сећање да демонстрације у Чикагу. Тек у XX веку радници су се изборили за своја права и осмочасовно радно време, а 1.мај је почео да се прославља као међународни празник рада.