ЛАЗА СТОЈАНОВИЋ (1901-1942)

Lazar_Stojanovic            Лазар Стојановић је једини народни херој са подручја Доње Ресаве из Другог светског рата.

Лазар Стојановић је рођен у Кушиљеву 1901. године. Почетак школовања прекинуо је Први светски рат који је провео са другом српском децом у избеглиштву у Марсеју. По завршетку рата враћа се у домовину. У Сарајеву је завршио школу за резервне официре. Са чином резервног потпоручника радио је као командир жандармеријске станице у Беранама (Иванград). Године 1931. због неподобности у служби лишен је чина и пензионисан са минималном пензијом. Затим је радио на Савском пристаништу као обалски радник али је због активности на организовању штрајкова отпуштен и из те службе. Увек је био присталица побољшања положаја радника и симпатизер КПЈ чији је члан постао 1936.године.

После слома југословенске војске у Априлском рату, Лаза није признавао окупацију и активно је учествовао у оснивању Ресавске партизанске чете чији је најпре био политички комесар, а потом и командир.

Током јесени у земљи је почео грађански рат. Лаза Стојановић је постављен за команданта партизанских акција ресавско-млавског подручја, а после заједничких акција и ослобођења Петровца за командира Другог батаљона Пожаревачког одреда.

Крајем новембра 1941. партизани су били поражени на Кадињачи,па се партизански покрет организовано повукао у Босну. Локалне партизанске чете деловале су сада саме. И сам Лаза Стојановић имао је трагичну судбину.

Почетком фебруара 1942. дошао је са групом бораца у Кушиљево. Обишао на кратко родну кућу и кренуо је ка Морави. За његов боравак у Кушиљеву се сазнало и одмах је организована потера. Потера је сустигла Лазу у једној колиби у потесу Шљивовача.После дуже борбе Лаза је рањен и заробљен 2.фебруара 1942.године. Пребачен је у Свилајнац,где је у згради начелства спровођена истрага током које је рањени Лаза додатно мучен.

У таквим условима жандарми су Лазу Стојановића, који је већ био на издисају, обесили у рано јутро 9.фебруара 1942.године на стубу крај куће Исаковића (данас зграда библиотеке). Тело је стајало окачено неколико дана да би присталице борбе против окупатора биле додатно застрашене. Ипак, ослободилачки покрет је победио и земља је ослобођена крајем 1944.године. Због свог доприноса у борби за слободу Лаза Стојановић је проглашен за народног хероја Југославије 27. новембра 1953.године.