Kolubarska Misic      Колубарска битка трајала је од 16. новембра до 15.децембра 1914. године. Вођена је између српске и аустроугарске војске. Завршена је победом српске војске.

После пораза у Дринској бици, српска војска се сконцентрисала на падинама Сувобора,у долини Колубаре код Љига и Ваљева где ће доћи до нове велике битке између Прве српске армије коју од 14.новембра предводи генерал Живојин Мишић, пошто је Петар Бојовић рањен.

Офанзивом аустроугарске балканске армије на челу са Оскаром Поћореком 16. новембра отпочела је Колубарска битка.

Колубарска битка је трајала од 16.новембра до 15.децембра 1914.године. Има две фазе. Прва до краја новембра када се српска војска повлачила око Сувобора и Колубаре а непријатељ је заузео Београд, Обреновац. Друга фаза је од 3.децембра када је српска војска прешла у контраофанзиву после тродневног предаха и прегруписавања снага ,што је наредио Живојин Мишић. То је изненадило аустроугаре који су тада организовали параду у Београду и славили победу. Српска војска је 15.децембра ушла у Београд што је био крај битке.

Тактика коју је поставио Мишић ушла је у војне уџбенике а он је после битке добио чин војводе.

Колубарску битку је пратио проблем са топовским гранатама које су стигле из француске,за француске топове али већег калибра.Тако да су радници крагујевачке тополивнице преправили гранате а српска железница их превезла на фронт.

Такође, док је трајало прегруписавање српске војске током 2. децембра окончана је попуна војске људством, регрутима, обвезницима и као последњи атом снаге, на ратиште су упућени ђаци, подофицири из војне школе у Скопљу, такозваних 1300 каплара. Они су пре краја обуке добили чинове каплара и упућени су на фронт, а сачињавали су их младићи, који су студирали како у Београду, тако и широм Европе.

Губици српске војске у Колубарској бици били су 22 000 погинулих,   91 000 рањених, док је код аустроугара било 28 000 погинулих и 119 000 рањених.

Коментари су искључени.